Zvuk drveta koje pada u šumi..

Ovog jutra prisvajam prvi zrak sunca. Moj je. Napravio sam pukotinu u oblaku, i dozvolio mu da se probije i zameni bezbojno jutro koje je podsećalo na crno beli film, sa toplinom obasjanog parketa. Stvorio sam tišinu time što sam je sakrio iza huka ventilatora. Čak sam dozvolio i dubokom brujanju zidova da se prolomi kao jedini zvuk kroz pauziranu atmosferu sveže svesti gde se mrdaju samo grane iza prozora, dok taj prvi tramvaj drmusa komšiluk. Uradio sam sve to bez ikakvog napora i truda. Probudio sam se. Probudio, i odlučio da provedem ostatak momenta sam, u ovoj zamrznutoj slici mirnih boja, dok haos divljih vitraža misli počinje da besni. Već sam daleko, više nisam sam, više nisam tih, niti nepomičan. Skliznuo sam samo razmišljanjem iz ovog momenta kao klizav sapun iz stisnute šake, pokusavajući da ga zadržim. Uložio sam snagu da ga obuhvatim i stegnem, i izgubio ga, kao san koji upravo zaboravljam jer se trudim ga se setim.

Advertisements

4 comments so far

  1. Plava Baklava on

    Nema veze, jednom uhvacen ostavlja osecaj. Sad treba hvatati sledeci trenutak 🙂 .

  2. indidkid on

    Hehe, hvala za comment.. 😉
    ..ovaj blogić i jeste na neki način hvatač osećanja i trenutaka..

    • Plava Baklava on

      Ko je tu umetnost savladao moze se samoprozvati majstorom zivljenja 🙂 . Vecina dozvoli da trenutak prodje, pa da mu tek sa zakasnjenjem uvide vrednost i propusti gomilu sledecih oplakujuci taj propusteni.

  3. indidkid on

    Bug. Lajkovao sam sopstveni post..


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: