Archive for јул 2011|Monthly archive page

Zvuk drveta koje pada u šumi..

Ovog jutra prisvajam prvi zrak sunca. Moj je. Napravio sam pukotinu u oblaku, i dozvolio mu da se probije i zameni bezbojno jutro koje je podsećalo na crno beli film, sa toplinom obasjanog parketa. Stvorio sam tišinu time što sam je sakrio iza huka ventilatora. Čak sam dozvolio i dubokom brujanju zidova da se prolomi kao jedini zvuk kroz pauziranu atmosferu sveže svesti gde se mrdaju samo grane iza prozora, dok taj prvi tramvaj drmusa komšiluk. Uradio sam sve to bez ikakvog napora i truda. Probudio sam se. Probudio, i odlučio da provedem ostatak momenta sam, u ovoj zamrznutoj slici mirnih boja, dok haos divljih vitraža misli počinje da besni. Već sam daleko, više nisam sam, više nisam tih, niti nepomičan. Skliznuo sam samo razmišljanjem iz ovog momenta kao klizav sapun iz stisnute šake, pokusavajući da ga zadržim. Uložio sam snagu da ga obuhvatim i stegnem, i izgubio ga, kao san koji upravo zaboravljam jer se trudim ga se setim.

Advertisements