Sivi četvrtak, 12. mart

Evo ga. Još jedno. Sporo jutro sive boje u kojem se naizgled ništa ne dešava i ništa ne postoji. Još jedan osećaj nestvarnosti u kojem ne postojim ili ja ili sve oko mene. Još jedan film bez radnje, glumaca i scenarija. Prerano osvetljeno sivilo jutra dopunjeno jednom gugutkom ovaj put krije ispunjen i napet dan, kao igračka na navijanje nategnuta do daske. Momenti prividnog nepostojanja kao da i sami klize u nepostojanje, dok se sa neba sivo i plavo povlače pred nekim jačim svetlom. Ne mogu to da zaustaivm, i jedino što mi ostaje je da uživam u tih poslednjh par trenutaka mirovanja. Uskoro sa PAUSE krećemo na FAST FORWARD.

Advertisements

No comments yet

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: