Archive for март 2009|Monthly archive page

Sivi četvrtak, 12. mart

Evo ga. Još jedno. Sporo jutro sive boje u kojem se naizgled ništa ne dešava i ništa ne postoji. Još jedan osećaj nestvarnosti u kojem ne postojim ili ja ili sve oko mene. Još jedan film bez radnje, glumaca i scenarija. Prerano osvetljeno sivilo jutra dopunjeno jednom gugutkom ovaj put krije ispunjen i napet dan, kao igračka na navijanje nategnuta do daske. Momenti prividnog nepostojanja kao da i sami klize u nepostojanje, dok se sa neba sivo i plavo povlače pred nekim jačim svetlom. Ne mogu to da zaustaivm, i jedino što mi ostaje je da uživam u tih poslednjh par trenutaka mirovanja. Uskoro sa PAUSE krećemo na FAST FORWARD.

Sreda, jedanaesti mart

Čudno, ali čekić vrednog majstora iz komšiluka je konačno postao deo moje normalne svakodnevnice. Možda je moja podsvest jednostavno poslušala savet drugara: „Ja bih se navikao“, a možda mi je konačno dosadilo da se nerviram. Kako god, jutros uživam u jednom sporom i sunčanom jutru. Sliku čine braon tonovi, dve polu opale krošnje i jedna skroz ćelava, polu oblačno nebo sa obećanjem potpune sunčanosti, polu prljavi prozori i polu raspadnuta glava od sinoćnjeg skopskog piva. Tablu kafetina polako grickam kao čokoladu dok rusvaj na stolu i u sobi momentalno isključujem pri pravljenju svog današnjeg rasporeda.

Već sam davno obrazovao stav gde sam prestao da računam sa laganim jutrima, pa se zato, kada se jedno od njih i desi, osećam nestvarno kao u nekom filmu u kome se ništa ne dešava.