Archive for октобар 2008|Monthly archive page

Drvo, 8.10.’08

Pravo ispred mene raste jedno staro debelo drvo, a iza njega, kroz par krošnji, nazirem konje i skupštinu. Jutro je u ovom parku neobično mirno.
Očekivao sam sirene, galamu i dosta olova i ugljenika u vazduhu, ali sve što vidim od toga su razuđeni automobili i prazni autobusi. Kao da svi jutros imaju slobodan dan. Samo žena iz gradskog zelenila i par narandžastih devojčica koje dele novine imaju posla. Ostali su zauzeti šetanjem kučića i čitanjem tih novina, na ovom jutarnjem hladnom suncu. Slučajno zamišljam planetu bez toplote, na kojoj sunce više nije žuto već belo i gde se ljudi greju cepanjem atoma a ne drva, dok se svi okreću astronomskim naukama zaboravljajući poljoprivredu.
Prolazi jedan zaneseni, stariji političar, ispeglanog odela i hitrog hoda, koji razgovara sa nekim o pravničkom zakonu, i dok ga pratim pogledom i uočavam njegov neočekivano jeftin telefon, žmirim zbog sunca i prisećam se kratkog letovanja na moru.
Sada je već previše toplo, užurbano i nakrcano ljudima da bi se moglo reći da još uvek traje jutro.

Advertisements