Archive for септембар 2008|Monthly archive page

ARRR, i jopet JARRRRR

Danarrrs je interrrnacionalni Talk Like A Pirate Day! ARRRR!

Devetnaesti septembARRRR!

Danas se nose prljave gaće, danas se pije rum! Ko danas obuče čiste gaće taj je žuta kukavština od čoveka! 🙂

Ne biti dovoljno vremena za blorrrgovanje darrrnas! Arrrr, odoh da pricarrrm kao gusar!

Bacite svoje oko, ono koje nije ispod poveza, na oficielni sarrrrjt!

http://www.talklikeapirate.com/

Utorak uveče, i dvadesetak godina ranije

Traje jedno veče. Hladno je i nemo. Zgrade su blede i sablasne od difuznog haosa umornih fotona koji su se jedva probili kroz oblake. Svetla ne gore. Televizori su ugašeni. Jedna mačka pretura po komšijinom đubretu, igrom slučaja rasutom po mom dvorištu. Nekoliko orahovih grana obazrivo protestvuju šušteći stidljivo u mraku. Sećam se slike koja je prethodila ovoj pre dvadesetak godina. Iznenadno sećanje izvlači me iz kreveta i vuče ka prozoru. Antene dalekih zgrada na horizontu, i leva kuća koja je imala stakleni krov.. Imao sam možda pet godina. Nisam znao mnogo. Bio sam svestan da sam mali, da sam unuk, da više ne idem u vrtić, i da nema više crtaća tog dana. Gledao sam nekog čoveka kako hoda po krovu. Hteo sam i ja. Gledao sam mačiće kako se igraju ispod drveta. Video sam trešnje na drvetu i pitao kako ih ljudi beru i nose na pijac kada su tako visoko. Ne sećam se odgovora, ali sećam se te slike, kao uklesane u kamen. Stare i večne, jer tad nisam znao da vreme protiče. A i sada, kao da se zaustavi, kada se prisećam i razmišljam. Dozvoli mi da se vratim unazad, i ne požuruje me natrag na kolosek. Trešnju su isekli, izvadili panj i zasadili travu. Antene su zaboravili i razapeli paučinu od kablova po krovovima. Sazidali su novu zgradu levo, i dozidali još spratova i terasa desno. Napravili su obdanište i srušili garažu. Sve su promenili. Sve im je smetalo. Ostalo je samo isto ono nebo, i ista prozorska okna kroz koja gledam.
Sada je mrak, hladno je i svi ćute. Spavaju sakriveni i nepomični. Dvadeset godina su prepravljali moju sliku, i sada su umorni. A veče kao da bi trajalo beskonačno, samo kad bih imao strpljenja da ga posmatram toliko.

Pospana subota, trinaesti septembar

Jos jedno sveže jutro. Sveže kao hladno, kako govore stari. Sveže kao vazduh, tek otvoren iz konzerve, frišak i taze. Sveže kao novi početak, i dana, i misli, i novog veka.. Beta se meša sa alfom i stremi nazad ka delti. Kako bih voleo da je ovo samo probno buđenje, i da mogu da se vratim u krevet i ostavim zoru da bez nadgledanja nastavi sama, sa poverenjem da neće zaboraviti da osvane do kraja.
..lepa su ova jutarnja razmišljanja, cak možda lepša i od sna..