Kasirka

Pogledi su im se sretali suvise cesto. Bilo je ocigledan, ali ipak maglovit, sled dogadjaja koji bi trebalo da se desi. Povremeno “Zdravo” bilo je samo povetarac intrige koji je uvek bio prisutan. Stalno obuzet svojim mislima, nije stizao da izgovori bilo sta pametno. Stalno obuzeta svojim poslom, nasla je vremena da povetarac pretvori u nesto dosta znacajnije. Nekoliko kratkih reci bio je za njega bezuslovni imperativ da sredi zbrku u svojoj glavi i pretvori je u nesto sa pridevom “komunikativno”. Bez mnogo prakse, i u glavnom bezuspesan u slicnim pokusajima, predpostavio je da dalji razvoj dogadjaja nece uopste imati razvoj. Da li je pogresio?
“Izvini”, postavio je ruke u amaterski karate stav kao da ocekuje batine, umesto njene paznje. Oci… Duboko.. Osmeh.. Odlicno! ..polako. Gde sam stao? ..sekunde! Misli su mu bile prilicno haoticne, kao i uvek. Nekako su se poredjale u paradu I jedna po jedna promarsirale izmedju njegovih zuba gurajuci se pored jezika. “..Ja znam da postoje neke stvari koje tip treba da kaze curi koja ga je zainteresovala kada zeli da je upozna..” Njen osmeh se polako sirio. Uglovi ociju su se polako suzavali i davali joj jos ljupkiji izgled. Osecao je da mu srce otkucava morzeovu azbuku, dok mu je mozak napravio salto unapred. Nastavio je: “..ali ja ne znam sta je to tacno..” Usne su joj polako otkrile zube, dok je on rukama pokusao da objasni hiljadu stvari u isto vreme.
“Da li bi smo mogli da predpostavimo da sam ja to sada rekao, pa cu kasnije nauciti a ti ces da me ispitas?”
Smeh. Smejanje. Ona se smeje. Osetio je da mu srce ponovo hvata ritam. Dosta brz, ali ipak ritam. Smirio je ruke, vratio se u stvarnost, namestio papir i odstampao jednu stranicu teksta, koja je predstavljala jedan delic sveta koji je on gradio.

20.08.04.

« Mileni

13.3.2008 »