Mileni

Neću da poredim tvoje usne
            sa laticama ruže

ni tvoju kožu
            sa svilom

osmeh sa prolećem

to ćes čuti na drugi način

u ostalom
 verovatno se ne palis na takva sranja

ali poenta ostaje

  doživljavam tebe
     kao lepši deo svog sveta

i ako nastaviš da se smeješ

  ispunićes ga celog

February 28, 2008, 7:29:14 AM

Još jedno jutro koje miriše na vetar. Sivo plavo i belo se smenjuju gore, a grane braon boje i tamno crveni crep ispunjavaju donji deo prozora. Sećam se bezuspešnih pokušaja pisanja sastava na temu „Jesen u mom dvorištu“. Dugo nisam razmišljao o osnovnoj školi. Ovakva buđenja me uvek podsvesno podsećaju na taj period, kada sam pio čokoladno mleko, i žurio napolje, još uvek punih creva, i punih džepova raznih drangulija kojima sam se dosađivao na časovima. Sada su mi džepovi prazni. Nosim torbu sa alatom. Nema više neopravdanih. Nemaš od koga da prepiseš kad ne znaš. Nema malih i velikih odmora. Samo osmočasovni komadi posla koje gledaš da progutas, dan za danom, i vratiš se kući da se odmoriš za sutra. Šarenolikost i socijalni život dobijaju se na uštrb spavanja.

February 28, 2008, 7:35:21 AM