Noćni jutarnji četvrtak, prvi avgust

Jutro se ovih dana pretvorilo u podne. Noć je prešla u srednji rod i postala radno vreme. Jutarnja gorčina engleskog crnog čaja zamenjena je ugodnim noćnim krstarenjem kroz prazan, miran grad, od kuće do radnog mesta i nazad. A tamo, na poslu, malo se promenilo. Drška šrafcigera je još uvek masna, ulje i dalje stoji u plastičnoj kantici, mašina drobi tišinu podzemne prostorije kao besna lokomotiva.. Ali ljudi koje viđam imaju podočnjake, lošeg su raspoloženja i ne nude me kafom. Nema nadmenih direktora, pričljivih čistačica, prsatih sekretarica sa nogama do zemlje i glavama visoko iznad njih.. Užurbani mravinjak izvršnih referenata pretvorio se u sablasni zelenkasti nemi hodnik, i odjeci mojih koraka kada odlazim podsećaju me na zvuk nekog velikog starog časovnika, čiji strpljivi otkucaji ispunjavaju dugačku četvrtastu beskonačnost, dok na kraju stepeništa treperi jedna neispravna neonka..