Sreda, trideseti april
Iznenadan nalet svesti dočekao sam na nogama. Prljavi prozori, a iza njih osunčane grane dobro poznatog drveta. Tišina. Grane se pomeraju, lišće svira klavir u vazduhu. Tišina. Stari gospodin sedi na terasi ispod, duboko zainteresovan za svoje novine. Malo dete trči po travi nekoliko metara niže. Tišina. Kao da sve ostalo stoji u vremenu, osim ove slike iza prozora. Tu sam, ali sam odvojen. Ne osećam vetar ni toplinu. Ne čujem ništa. Pokretom unapred tišinu potiskujem iza sebe, otvaram prozor i udišem svežinu. Novine šuškaju. Dete uzvikuje veselo pokušavajući da poleti preko trave. Lišće šumi preklapajući se međusobno. Vredni majstor odlično koristi svoj čekić negde u daljini. Još jedno dobro jutro.
7 коментара до сада
Оставите одговор
Bas je dobro.
Nestao mi je komentar malopre, a htela sam da kazem da je dobro, i jos testiram.
Lepo je ovo uspelo, opet.
Tvoje kratke price …Nomen est omen…
ivana izvini, askimet je predpostavio da si spam, zato ti je obrisao komentare.. bloody algorithms
hvala na komentarima 
3x hvala za trostruki trud
makarone… pozitivno?
Zapitas li se kakav li ce biti taj dan? Imas li ih poredjane u „folderima“ misli kao neke koje vec prepoznajes po jutru.. I da li je to tacno da se po jutru dan poznaje?…
Kod mene retko funkcionisu ti patterni, te seme. Desavaju mi se najrazlicitije stvari u toku dana i skoro ni jedan ne lici na neki prethodni.
Postoji par Townsendovih stihova:
„It’s the grey days that
I’ll remember the most
It’s the grey times in the water
Before morning“