Sunčana sreda, 26. mart

Sivi oblaci kroz rupice sivih venecijanera. To su prvi fotoni koji su mi uleteli u oči jutros, kada sam ih izložio javi. Ne sećam se šta je bilo pre toga, reklo bi se – nisam ništa sanjao. Zatim, crvene cifre „7:01″, prljavo ogledalo, neposlušan tuš, šumeci vitamin.. sve se nekako pomešalo i nestalo kao kompaktan klobuk bunovnosti u trenutku izlaska na ulicu. Dobro jutro sunce. Dobro jutro Beograde. Dobro jutro ljudi.  Dobro jutro automobili. Dobro jutro izduvni iz auspuha. Lep dan za preventivni servis. Lep dan za gužvu u saobraćaju. Lep dan za šetnju, blejanje ili laganu vožnju van grada. Opet mešam urbanu meditaciju sa radnim obavezama. Žmurim u automobilu dok kolega vozi. Dišem duboko kada ugasi cigaru. Planiram radni dan, i njegov ostatak. Želim pešcanu plažu, plavu vodu i plavo nebo. Nisu mi potrebne ženske u bikinijima. Zadovoljio bih se ligeštulom i hladnom limunadom. To je scena koju sam jutros odabrao..