16.3.2008.
Nedeljno jutro, naravno, kasnije počinje. Iako je moje počelo u 4:30, nisam mu dozvolio da osvane prerano. Terao sam inat, sa spuštenim kapcima, zavaravajući sebe da još uvek spavam. Gledao sam pomalo u prozore. Nije bilo zraka. Nije mi bio potreban glas voditelja da bih znao da će vreme biti hladno i oblačno. Slušao sam nešto u sebi. Neku oluju koja se juče stišala. Očekivao sam duži san, ali čovek nije brod, treba mu više vremena da se smiri. Juče sam doručkovao pljeskavicu i tulumbe. Nemam povrtnjak. Krave viđam jednom godišnje. Nedostaju mi sir i paradajz. Ustajući lagano, razmišljam o receptu za proju, izgovaram u sebi veselo: „Ustaj seljačino!“, i prisecam se neke pričice iz osnovne škole sa nekim sinom, i ocem, i jutrenjem, i hlebom. Veštim pokretom puštam sivo nebo u sobu. Mir nedeljnog jutra. Zvuk česme koja negde curi dopunjen je slabim kucanjem čekića, vrlo daleko, i lajanjem jednog psa. Osećam se kao da kradem par dubokih udaha svežeg vazduha, toliko je mirno.
5 коментара до сада
Оставите одговор
„Prvi put sa ocem na jutarnje“
I u pravu si, tema jeste mnogo uska, gdi baš nju iskopa?Ako ćeš da bude bela, onda iskopaj drugu, mislim da ima ili ostavi onu default!
mmmmm… prooojaaa
Hajde, nemoj da si na kraj srca, proci ce te sve muke, samo da stane kisa i sine ti sunce…
Ova je extra, barem meni…mislim tema!
Opet odlican post. Asto se tice teme ,ja sam jedva uspela da nadjem u ponudi onu koja mi odgovara,mozda ti je ova stvarno malo uska ,polako istrazuj, pa aktiviraj ono sto ti najvise odgovara.
Obicno sa sobom igram igricu „jos samo pet minuta pa cu ustati“ a onda kada mi dosadi i kada tih pet minuta brzo prodje.. ustajem..