4/1/2007 8:23:54 AM nedelja
Ujutro, moj kraj ne smrdi. Ujutro moj grad ne smrdi. Nocas su kola stajala parkirana, smrzavala se i cutala. Ljudi su spavali zatvoreni u svojim malim kockicama prostora disuci svoju malu kolicinu zarobljenog vazduha. Vetrovi su pomerali smrad iz grada tokom noci. Cak i pre jutra, mozda na pola noci, bilo bi lepo izaci i disati. Slusati i ne cuti buku. Mirisati i ne osecati smrad. Gledati i ne videti haos.
Zamisljam kucicu na vrhu solitera. Neki prozori gledaju u istok. Kada se pojavi sunce, neko izlazi. Gleda tihi grad i sluza mir oko sebe. Nista se ne pomera. Poneki kamion zuri da pretekne gradski saobracaj vucarajuci teske tone bilo cega. Ali krovovi, prazne ulice, prazni mostovi.. sve izgleda kao mirna povrsina jezera pre nego sto pocne kisa.
Vise nisam jedini budan. Majstori iz komsiluka su stigli na posao. Posao koji u meni stvara ideje da kupim pracku kod kineza i skidam ih jednog po jednog sa skele ko pokretne mete na vasaru. Stoka seljacka, uskoro ce poceti da bacaju grede sa treceg sprata, psuju jedan drugome rodbinu i dovikuju se koliko ce ko piva ili bureka.
Blagi zemljotres dok prolazi dupli tramvaj. Ne cujem ga ali po svemu znam da je zora gotova. Zatvaram prozor i zelim kucu na planini, radije nego na vrhu nekog beogradskog solitera.
4/1/2007 8:35:13 AM
3 коментара до сада
Оставите одговор
I posle me pitaju sto ne volim Beograd? Ja sam iz jednog malog gradica u jugoistocnoj Srbiji koji vazi za oazu kiseonika i ciste prirode. A ovi koji me smaraju pitanjima su od onih ruralnih pokondirenih tikvi koji ceznu za velegradom a meni je to iskreno bullshit. Njima je nerazumljivo da neko ne voli BG, a ja koji sam ga upoznao u svom njegovom sjaju i bedi, ne mogu da ga smislim ali sam ipak igrom sudbine vezan za dosta ljudi koji zive tamo te stoga sam i u moranju da dolazim ali da se ja pitam nikada ne bih otisao u BG.
I meni treba negde u sumi kuca a prvi komsija da mi bude bar 2km udaljen. Sa jednim prozorom ka istoku a drugim ka zapadu jer su mi omiljeni delovi dana zora i suton. Prijatelju, kockaj pinkle i bezi odatle jer je to jedna izuzetno nezdrava sredina.
Volim jutro u Beogradu.. Ako se tada nadjem u Knezu.. Stanujem blizu Zelezničke, tako da potrese tramvaja i sve „prljavštine“ i te kako osećam.. Ali volim Beograd.. Zbog nečeg u njemu, starom gospodinu.. Umoran je, vidi se, prerastao sam sebe odavno a opet ima neku čar.. Ili je samo ja vidim, ko zna…
Zdravo ili nezdravo trenutno je to to. Ima lepih stvari ali ih treba naci.. a losih ima gde god se okrenes. Pitanje je samo na koju stranu gledas